Rečnik sertifikacionih pojmova

• 30. novembar 2022.

Sertifikacija predstavlja proces ocenjivanja usaglašenosti zahteva koji su navedeni u međunarodnim ISO standardima. Sertifikacija se koristi da bi se istaklo da su definisane aktivnosti organizacije u skladu sa predloženim međunarodnim kriterijumima i zajedničkim pravilima. Sertifikacija se takođe može koristiti i za dodatno dokazivanje usklađenosti sa zakonskim regulativama i propisima.

Sertifikaciona tela su nezavisne organizacije koje procenjuju da li je sistem poslovanja u skladu sa propisanim zahtevima. Postoje različite metode ocenjivanja, na primer sprovođenje provere, testiranje ili pregled podataka o aktivnostima organizacije i vrše se na osnovu priložene dokumentacije, snimka stanja ili vizuelnog pregleda. Nakon izvršene provere, sertifikaciona tela izdaju sertifikat.

Sertifikat je potvrda koja dokazuje da je sistem menadžmenta usaglašen sa propisanim zahtevima standarda. Sertifikat se izdaje na određeno vreme, tačnije na tri godine, nakon čega se može izvršiti ponovna sertifikacija, takozvana resertifikacija. Održavanje validnosti sertifikata podrazumeva i sprovođenje nadzornih provera jednom godišnje, kako bi se potvrdilo kontinuirano sprovođenje zahteva standarda tokom njegovog važenja.

Dokumentacija je skup procedura, uputstava i zapisa koji su propisani zahtevima standarda ali jedinstveno izrađeni za svaku organizaciju zasebno. Procedure postupno opisuju svaki proces koji se odvija u poslovanju jedne organizacije dok popunjeni zapisi predstavljaju dokaze da ona prati zahteve standarda. Dokumentaciju najčešće izrađuje konsultantska kuća, zbog složenosti njene izrade i predstavlja preduslov za početak procesa sertifikacije.

Oblast sertifikacije (eng. “Scope”) predstavlja oblast poslovanja na koju se sertifikacija odnosi. Primarno se definiše u skladu sa opisom delatnosti koja je navedena prilikom registracije ali može i da sadrži dodatne procese koje organizacija obavlja prilikom svog poslovanja. Oblast sertifikacije se navodi na samom sertifikatu, u vidu kraćeg popisa procesa koji su predmet sertifikacione provere.

Provera je postupak prikupljanja dokaza o usaglašenosti. Proverivači dolaze na lokaciju organizacije i dokumentuju svaki od zahteva standarda. Provera se obično obavlja u toku jednog dana a ukoliko ima potrebe, može trajati i par dana. Ukoliko ne postoje veće neusaglašenosti, proverivači podnose izveštaj Komisiji za sertifikaciju i predlažu izdavanje sertifikata.

Akreditacija je verifikacija kompetentnosti sertifikacionog tela. Jednostavno rečeno, provera proverivača. Reč je o postupku u kome akreditovani proverivači pouzdano konstatuju kompetentnost organizacije po zadatim međunarodnim kriterijumima. Sve zainteresovane strane se mogu osloniti na kvalitet usluge akreditovanog proverivača i na pouzdanost rezultata koje pružaju.

Akreditovana sertifikaciona tela su nepristrasne i nezavisne organizacije koje predstavljaju kompetentna i licencirana lica koja svojim klijentima nude usluge sertifikacije za sisteme upravljanja. Proverivači moraju da poseduju određene licence kako bi mogli da dokažu stručnost i kredibilitet pružanja usluga.